Moje slike sa Golijske ture u jesen 2009.

Desetoclana ekipa je jednog julskog vikenda pedalirala planinskim prostranstvima juzno od Kraljeva. Ova galerija je pokusaj da tu divnu voznju priblizimo i onima koji iz raznih razloga nisu mogli da nam prave drustvo.

...Prolazeci pored pcelinjaka bili smo ponudjeni medom, ali vec kod sledece kuce, kada sam slikao drvenu zgradicu aranziranu cvecem, zacuo sam, nimalo prijatno, "STA TO SNIMAS?"!! Sta da mu kazem, cutimo i vozimo dalje... Kusa u slast napada jednu zrelu dudinju.
Kako se vise penjemo, tako se pogled otvara. Prvo stidljivo, a zatim se sve vise ukazuju obronci Goca i Stolova, sa Zeljinom u pozadini. Nigde coveka. Ovde su kornjace preuzele vlast! Lenjo se krecuci, namestale su se pred objektive nasih fotoaparata.
Prolazimo pored ekipe drvoseca. Ko bi ga znao da li imaju dozvolu za secu, ali ocigledno nemaju nameru da stanu. Cuje se motorna testera, a zatim i poznato ssssSSSS TRAS drveta koje pada. Dok smo obilazili traktor za izvlacenje, iz rupe u sumi koja je napravljena pojavljuje se covek-osmatrac. Pita: "Da pomerim traktor, da prodjete"? "Ne, nema potrebe", odgovaram, "mi smo biciklama, krenuli smo na Samar". Majstor ce na to: "Pa pobogu ljudi, sto ne vozite na Goc, tamo vam je sve asfaltirano"! Šta da mu kazem, cutimo i vozimo dalje...

Kraljevacka bici ekipa danas se malo provozala po Studenoj planini. Od cesme sa centralnog gradskog trga krenulo je 6 biciklista - nikad manje! Obicno se tu nađe deset-dvadeset vozaca, ali su ih razne obaveze i ko zna koji jos razlozi sprecili da uzivaju sa nama. Postujući krilaticu "Koga nema - bez njega se moze", krenuli smo u lepu avanturu...

Ove godine se priroda ružno ponela prema narcisima - odavno ih nisam video tako sparušene, ali i takvi su bili dovoljno lepi da uživamo u njima.
Ovogodišnja planinarska akcija "Narcisu u pohode" izvedena je po jako toplom i sunčanom danu (iako je do pre nekoliko dana prognozirano znatno hladnije vreme), sa puno pešaka, malo manje biciklista, ali i previše cross motorista i džipadžija koji su pravili buku i dizali takvu prašinu da je mnogima preseo ovaj divan dan.
Ali ako zanemarimo sve manje lepo, poput šatri sa moćnim agregatima za struju iz čijeg smera trešte narodnjački orkestri uživo pod Čikerom, dosadne prašine koju smo obilato doneli kućama i par opekotina od sunca - bio je ovo lepo ispunjen dan... Nadam se da sam ovim izborom slika mogao da docaram barem delic te majske nedelje na Stolovima.

Zasto ovaj naslov? Jednostavno - najvece naselje kroz koje smo prosli zove se Vrmdza! Ova moja fotogalerija je samo jedna od 13 (+ jos jedan drugi dan) dozivljaja ovog divnog prolecnog vikenda. Samanjac i krug oko Rtnja su me stalno mamilli - evo vracam im ovim slikama i predivnim uspomenama...

Rasko i ja smo prosetali do Sokolje, pa nastavili do vec legendarne Binetove kucice na Jelencu, nesto preko 910 mnv. I to ne bilo kad, nego nocu!
Mada i ne bi moglo da se kaze da je bila noc - kombinacija snega, vedrog neba i meseca nam je omogucila setnju bez ikakvih svetlosnih pomagala. A atmosfera... kao iz bajke :)

Bio na Fruskoj Gori, tj onome što Vojvodjani zovu planinom, a mi Sumadinci laganim brdascem - prvi put...
I prelepo je bilo - cak je i vreme bilo idealno, suncano, samo je opalo lisce podsecalo da je polovina novembra, a sve ostalo je licilo na kraj septembra!

Hvala Sasi i Zanu na velicanstvenom uvodu dan pre voznje!
Hvala Igoru na drustvu, prenocistu, a i na trajku jer je on bio izvor vecine fazona tog dana!

Golija... Sjajan provod oktobra 2008. Fino vreme, super drustvo, dobra organizacija, a ono sto Golija zna da pruzi - ne moze se opisati recima!

Kučaj - nepregledno planinsko prostranstvo istočne Srbije kome se radosno vraćam. A i on mi uvek uzvrati nečim novim i tajanstvenim...
Hvala mu što postoji!

Ovogodisnja manifestacija 'Narcisu u pohode' (uspon na Stolove - Usovicu 1375mnv) - u biciklistickoj varijanti...

Slucajno cackajuci po Google Earth-u nabasah na parce na Gocu na kojem se nesto evidentno radilo u vreme kada je palo slikanje. Primetih i par fotki koje su me poprilicno zaintrigirale - sam centar planine zvan Seliste pretvoren je u predivno jezerce, namenjeno za vodosnabdevanje Vrnjacke Banje. Radovi su zapoceti jula 2005, bas u vreme kada sam, vracajuci se sa Zeljina, prosao upravo tuda!

Ova voznja mi je stalno visila, ali nikako da je odvezem... Poslednje nedelje marta kockice su se sklopile, drustvo u vidu BG tandema Jone - Vlada je bilo na visini zadatka, a vreme je namerno bilo onako kako se samo pozeleti moze!
Nadam se da ni manastirima nije bilo lose u nasem drustvu...

Topli Dol - selo na Staroj planini, samo 6 kilometara udaljeno od Midzora (i Babinog zuba) vazdusnom linijom, a preko 1400 metara nize od njega! Nekoliko desetaka kuca i po jedna crkva i prodavnica koja ujedno vrsi ulogu kafane. Na ulazu u selo primecujemo vojnu karaulu - napustenu od kada je policija preuzela kontrolu drzavnih granica. Tu je i zgrada osnovne skole... Davno je poslednji djak sedeo u skolskim klupama, a u selu nismo primetili osobu mladju od 50 godina.
Selo ubrzano umire! Na vecini kuca primecuju se umrlice, dim se vije samo iz par dimnjaka, a nocu se na prste mogu nabrojati osvetljeni prozori.

Ali nije sve tako crno i sumorno! Nedavno je put do sela asfaltiran, a polazu se nade da ce opstina Pirot inicirati izgradnju gondole koja ce povezati ove krajeve sa ski centrom na Staroj planini. To bi ubrzalo razvoj turizma, izgradnju novih turistickih objekata, a i ozivljavanje usnulih domacinstava u Toplom Dolu...

Rumija ... Uspon smo poceli u 6:50. Svuda okolo bilo je kupina - mali suvih za moj ukus ali jako slatkih. Krenuli smo novoprobijenim putem koji je prohodan samo za vozila sa velikim klirensom i koji zavrsava negde oko 1100mnv. Odatle krece ostriji uspon dobro obelezenom planinskom stazom (predeo se zove Ljuti krsh - pravi naziv!) do prevoja sa finim poljancetom (oko 1400mnv) gde smo nastavili levo ka vrhu. Kod kamena koji označava vrh Rumije (i crkvice, naravno) dosli smo u 7:47 bez nekog velikog naprezanja i sa puno usputnog fotografisanja :)
Odozgo je pogled stvarno fantastičan! Skadarsko jezero prema Albaniji je bilo potpuno prekriveno oblacima koji su se razbili za desetak minuta i pružili nam veličanstven vidik ka vrhovima Prokletija i jezerskim ostrvcima. Pogled na Skadar je verovatno mnogo lepši pridveče, kada se sunce prebacuje sa druge strane planine. Ali je zato pogled na jadransku stranu najlepši upravo u ovo vreme dana!
...

Kao što i obecasmo, nas cetvorica freebikera, pojacana sa par planinara otisnula se na putesestvije po vrletima planine Tare u vreme prvomajskih praznika. Smestili smo se u maloj vikendici, u blizini puta Mitrovac - Zaovinsko jezero, otprilike na geografskoj sredini planine tako da smo imali samo slatkih problema oko izbora strane sveta na koju cemo da se otisnemo... Kako je bilo - pogledajte na slikama!

Najavljeno divno vreme uskrsnjih praznika iskoristio sam da sa devojkom skoknemo do crnogorskog primorja na odmor i 'punjenje baterija'. Da ne bude da ne zelimo da podelimo uzitak (samo priroda - bez mnogo ljudi), evo galerije probranih slika, redosledom kako su i nastajale.

Sa drugarom Raskom sam se uputio ka podnozju Goca kolima da donesemo sveze vode za pice jer vec godinama ne pijem vodu sa cesme. Otišli smo do "pečurke" u Sokolji, a tamo - ni daška vetra!
Iako je bilo već 4 popodne, odlucismo mi da se malo prošetamo do vrha grebena ka severu. Poneo ja i fotoaparat, pa su pale divne slike zalaska sunca i okolne prirode u ranom prolećnom ambijentu.

4. mart - update: Ista ekipa, isto mesto... Vodu smo sipali po velikoj kisi, a u istrazivanje smo krenuli na juzne obode Sokoljske reke, u potragu za neeksplodiranom bombom iz 1999. Za sada je nismo nasli, ali potraga se nastavlja!

Juče smo napravili prvu voznjicu do Goca, u poluzimskoj polusneznoj varijanti. Vredelo je, ako ni zbog cega drugog, onda barem zbog onih skijasa na Dobrim Vodama - trebalo je videti one zacudjene poglede kada su videli 7-8 bajkera koji voze po njihovoj teritoriji :)
Vreme nas je extra posluzilo. Jedini problem su bili zadnjih par km, od sumareve kuće do Piramide, gde je put u totalnoj hladovini, pokriven ledom i utabanim snegom, a na rasciscenim mestima već oko 3h stvarala se blaga poledica.

Naravno i Kusha je slikao - ocekujte update sa slikama mene na mtb-u :)

Ove godine sam uspeo da ne napravim nijednu MTB voznju van opstine Kraljevo! To nikako ne znaci da nisam napravio divne voznje po mom kraju, sto mogu posvedociti slike iz ove godine.
Iako sam na sve nacine pokusavao da odvojim poslednji oktobarski vikend za druzenje sa Saletom po planinama izmedju Aleksinca i Knjazevca, ipak mi se namestio neki posao u subotu. U sred tog posla, zove me moj prijatelj Kusha i predlaze nedeljnu voznju do Troglava! Super varijanta! Sve su se kockice tog dana savrseno sklopile - nas devetorica popeli smo se dovoljno visoko da sa jednog mesta vidimo Rudnik i Kopaonik, Gledic i Jelicu, a Cemerno i Stolovi toliko su blizu da vas prosto izazivaju svojom lepotom...